U septembru, oktobru i decembru prošle godine u Srbiji je definitivno uspostavljen nacionalni konsenzus o demokratskoj budućnosti naše zemlje. Oko te snažne vizije cela nacija se ujedinila, kao retko kada u istoriji.
  Danas se ne primećuje previše od tog poleta i te energije. Naše društvo kao da je izgubilo zajednički cilj, kao da se opet podelilo na interese i diskusione grupe. Jedni prete štrajkom, drugi štrajkuju, treći teoretišu o razlozima za i protiv.
  U čemu je stvar?

...onda ništa!

Preživeli smo (još jedan) smak sveta! Ja sam za svaki slučaj spustio roletne (kome se jednom Sunce pomrači i crne rupe se boji).

CERN je pokrenuo LHC - džinovski akcelerator čestica (ko drugome crnu rupu kopa...), ja sam istovrameno imao košmar, na svu sreću,

   Genijalan stih o lošim godinama, mora da se sećate.
Vrzma mi se nešto ovih dana po glavi, svašta se dešava, neko vidi svetlo na kraju tunela, neko – voz.
   A ja, ja prosto ne mogu da verujem – (koliko zadovoljan - toliko rezigniran, znajući da je mogla biti odavno popunjena) – da toj pazli nedostaju još (samo) dva delića.
Ili se možda – varam ?

   Šta je – po Vama, sestre blogerke