Kako je najavljeno, na dnevnom redu zasedanja Narodne skupštine naći će se Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašistički simbola i obeležja, koji su podneli poslanici LSV po hitnom postupku (u atačmentu).

Vladajuća koalicija i deo opozicije su se, priča čaršija, preliminarno usaglasili oko usvajanja ovog zakona. Ipak i dalje ima protivnika zabranjivanju fašističkih/nacističkih manifestasija i obeležja. Jasno je da ima glasova i za i protiv ovog zakonskog rešenja, međutim indikativno je što jedne od ovih glasova često prate povici, a za povicima zatim polete kamenice, palice, sevnu baklje i molotovljevi kokteli. Bije ih glas, da njihov glas bije.

Takav „glas upozorenja“ već godinama odzvanja ulicama gradova Srbije i zuri u građane sa tzv. Proglasa neprijateljima:

„Ima još mnogo onih koji moraju da čuju glas srbstva. To je pre svega glas upozorenja. Otačastveni pokret Obraz možda ne može fizički da uništi sve zlo koje kidiše na srbski narod, ali će, dokle god postoji, neprestano i neućutno na njega ukazivati i protiv njega se beskompromisno boriti.

Još jednom upozoravamo sve srbske neprijatelje i pozivamo ih: pokajte se za svoja zlodela, inače za vas neće biti ni Božje ni ljudske milosti“ (www.obraz.rs)

Autor: Rodoljub Šabić

Posao koji radim često me dovodi u priliku da srećem ljude koji su spremni da ustanu u zaštitu javnog interesa, da se suprotstave zloupotrebama, korupciji, kriminalu, da se radi toga sukobe sa formalnim ili neformalnim „pravilima" o čuvanju raznoraznih tajni, - insajdere ili „duvače u pištaljku".
A to da ti ljudi u tim sukobima nedopustivo često doživljavaju vrlo ružne stvari, izaziva prirodnu potrebu da im se pomogne. Pomoć je bez sumnje potrebna. Da bih to ilustrovao, često javno upotrebljavam „spisak" koji ironično zovem „pet lakih

Autor: Rodoljub Šabić

I moj jučerašnji razgovor sa ekipom TV B92 još jednom me podsetio na „jeretičku" misao da uskraćivanje ili nepostojanje informacija često nudi impulse koji su vredniji od onih koje bi same tražene informacije mogle da ponude. Naravno, uz uslov da se na impulse reaguje.
B92 pravi emisiju na jednu veoma delikatnu temu - temu „nestalih beba" , što me neminovno podsetilo na neke slučaje, s tim u vezi, u kojima sam bio akter.
Pre nekoliko meseci, predstavnici Beogradske grupe roditelja nestalih beba, su od mene tražili pomoć. Molili su da

Preporucujem tekst koji je napisao mr.Loader

Autor: Rodoljub Šabić

Pretpraznični radni dan završio sam, kao što je red, potpisivanjem „hrpe" rešenja donetih povodom žalbi koje su građani, novinari ili neko treći podneli zbog uskraćivanja informacija od strane raznih organi vlasti.
Ta „operacija" potpisivanja uvek me podseti na nešto što, bar na prvi pogled i iz usta Poverenika za informacije, zvuči gotovo jeretički ali je istina. Situacija u kojoj se od vlasti traži i dobije neki nosač informacija upućuje uglavnom na razmišljanje o sadržini tih informacija. Situacija u kojoj se traži a ne dobije upućuje,

Autor: Rodoljub Šabić

Társaság a Szabadságjogokért je ime jednog mađarskog udruženja građana (Mađarski savez za građanske slobode). To ime zaslužuje da se pominje s poštovanjem, jer je reč o udruženju koje je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu pokrenulo i nedavno uspešno okončalo spor protiv Mađarske države, zbog uskraćivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. U svetu se o tome mnogo govorilo, kod nas nažalost ne, mada je reč o jednom od najkrupnijih rezultata u dosadašnjoj borbi za pravo na slobodan pristup informacijama.

Autor: Rodoljub Šabić

Slučaj ZC „Studenica" je, bar što se tiče nadležnosti Poverenika za informacije, okončan. Posle mučnog „natezanja" koje je podrazumevalo i moju komunikaciju sa ministrom, premijerom i Ombudsmanom, nalog Poverenika je izvršen i porodica A. P., tragično preminule pod nerasvetljenim okolnostima, konačno je dobila kopije njenih medicinskih dokumenata, pre desetak dana.
Međutim, naknadno sam, praktično ex private, došao u posed jednog „zanimljivog" dokumenta. Voleo bih da proverim da li delimo zajedničke stavove o istom, pa ću veći deo sadržine

- Sine! Si-ne! Jel me čuješ? Kakva je to galama?

- Kaži, tata!

- Da ne znaš slučajno gde je moja crna košulja? Ne mogu da je nađem a..

- Molim?? Slabo te čujem!

- Kažem, da li znaš gde je moja crna ...

- Tata, izvini, ali stvarno te ništa ne čujem. Ovde je velika galama. Jel mogu da te zovem malo kasnije?

- Ok, ok, zovni kad budeš mogao. Ćao.

Malo kasnije.

- Tata?

- Ja sam. Kakva je to bila buka?

- Ma ništa... Bio sam s drugarima u radnji. I neka senjora je pričala neke gluposti.

- Kakva senjora?

- Neka žena. Nešto smo joj smetali.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekih mesec i po dana, valjda zato što se dogodio praktično istovremeno sa „zemljotresom" koji je izazvan odavanjem „službene tajne", u slučaju M.Kovačevića, pažnjI javnosti je gotovo potpuno promakao jedan događaj, za koji mislim da ju je sigurno zasluživao.
Pozvala me ministarska pravde i obavestila me, da je na adrese velikog broja štampanih i elektronskih medija neko nepoznato lice dostavilo više desetina „ličnih listova" sudija i sudijskih saradnika Trgovinskog suda u Beogradu. Zamolila me da povodom toga preduzmem sve što mogu.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko godina, slovenački Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, pozivajući se na princip srazmernosti, zabranio je slovenačkoj filijali jedne strane banke da vrši obradu odnosno iznošenje iz zemlje određenih podataka o ličnosti. Ilustracije radi citiraću deo obrazloženja te odluke: „Poverenik je upozorio banku da je nameravana obrada i iznošenje iz zemlje jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) u svrhu procesiranja platnih i kreditnih kartica (predaju istih kompaniji u SAD koja za račun banke procesira platne i kreditne