Autori: Alselone (pisao ćirilicom) i Libkonz (pisao latinicom)

Колико год да си се најео „остале" хране, увек може да стане један тањир паприкаша.
- Локална мудрост

На једном од скорашњих блогова блогодомаћин је поделио са мном мудрост да се рибљи паприкаш не једе у месецима који у свом називу немају „р". Пало је ту пар ПП-ова као и договор да напишемо

 

Tako je mlađahna u farmerkama najavila punom Stravi Centru francuski film Ne osvrći se. Film je inače teško dno. Početak je bio dobar, obećavao totalno nadrealnu radnju, ali avaj! Scenario, koji verovatno nije prošao rigoroznu kontrolu latinoameričke soap-opera-mafije i, najverovatnije, bio okarakterisan kao dosadan i sa toliko opštih mesta i besmislenosti, što se neće prodati ako se pretvori u seriju sa hiljadama epizoda, pronašao je svoje mesto u najnovjoj francuskoj kinematografiji. Publiku je svakako privukla glumačka podela, tačnije dve ženske

svaka mu čast i naklon do poda.

 

 

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

Ako je naslov ovog bloga izazvao u vašim mislima prizor Elvisa Prislija kako odeven samo u negliže razvlači burek – pa dobro, može i tako. Nije da nema veze... Sem toga, asocijacije su, ako ćemo pravo, vrlo nepredvidljiva stvar.

, apriori nepušačkog( muvozunzarnog) #ko očemu , baba o uštipcima#:

Toliko od mene ,što se tiče  duvana!

 

 

A i ovo obožavam :( rekao sam  već onomad , ali niko ne shvata ozbiljno)
Ovo je tek početak!
Počeli da nam padaju bolidi i sa neba!
To nas ustvari gađaju vanzemaljci, ovo sa   bolidima ,koji su isto to i kod njih pokušali , (apropopo upotrebe duhana).

 

 

 

"Đo soj tu madre!"
"Noo... NOOOOOO!!!"

 

AleXandar Lambros

Da li ste nekad ispraćali nekog ko se autobusom uputio na dalek put u neku od zemalja zapadne Evrope s brojnom srpskom dijasporom? Onda ste bez sumnje prisustvovali bizarnim scenama. Neupućeni posmatrači pomislili bi da autobus, natovaren humanitarnom pomoći, upravo kreće u ratom zahvaćena područja Srednjeg istoka

Борба добра и зла главна је тема скоро сваке бајке, па и неких које је обрадио чувени Дизни. Није то случајно, јер се кроз морални филтер пропушта све што радимо на овом свету. У бајкама је лако јер је цела та ствар жестоко поједностављена и идеализована - постоји јасна дихотомија између добра и зла, али у животу та граница често није сасвим јасна. Зато смо закључани у вечној дискусији о моралности овога и онога, а неке од (привремених) закључака смо „извукли испред заграде", прогласили законом и на тај начин се као друштво одредили према добру и злу. Ево једне такве теме.

               Iznenadićeš se kada ti kažem, ali, ma koliko to čudno zvučalo, odgovor na tvoje pitanje je mnogo komplikovaniji nego što bi to moglo da se očekuje.
               Vidim, smeškaš se sumnjičavo.Ne veruješ?
               U redu je, nisam ni očekivala da hoćeš. Zaista zvuči neverovatno, ali kada krenem sa objašnjavanjem, uverićeš se i sama da nisam ni malo preterivala.
               Dakle, da ne dužim...