Sećate se lekcija iz istorije o lomovima koji su pratili uplive mašina u svakodnevni život tokom Prve industrijske revolucije. Nešto se slično izgleda dešava i danas vezano za sve veći broj poslova koje veštačka inteligencija (VI) počinje da preuzima, ili će tek dobiti na značaju drastičnim usavršavanjima koja VI-u sigurno tek slede. Do te mere da mnogi, slično mašinama u 19. veku, VI-u pripisuju atribute koji su svojstveni isključivo ljudima, o tome da je doživljavaju bilo kao dobru, ili čak kao zlu.

Predrasude u dobroj meri utiču na naše odluke. Sad, sreća je u svemu što su one neretko ograničene na neko naše bliže okruženje. Problem izgleda nastaje, posebno u vremenima masovnih medija, kada i predubeđenja postaju masovna.

Zanemarimo za trenutak naučnu definiciju entropije, i posmatrajmo je u najširem mogućem smislu. Ne kao meru neuređenosti isključivo fizičkih sistema, već generalno - kao meru neuređenosti života. Od onih privatnih, poslovnih ili društvenih, do drugih.

Za mnoge, preživljavanje u vrtlozima berze deluje kao pokušaj da se iznađe izlaz iz nepreglednog lavirinta sa povezom preko očiju. Bombardovani beskonačnom količinom informacija, i večito u nedostatku znanja i vremena, investitori su konstantno suočeni sa previše rizičnih izbora. Opet, postoje izgleda načini da se rizik bar donekle kontroliše, o čemu govori i skorašnji onlajn intervju sa nekim od uspešnijih brokera poreklom sa ovih prostora. Gde je jedna od ključnih reči za ublažavanje rizika - indeksni fond. 

Zamislite svet izobilja, i to ne iskjučivo biljaka i životinja, već svih postojećih oblika informacija. Od objava na društvenim mrežama, preko vesti, rezultata istraživanja, ideja, pa sve do nebrojenih prigušenih glasina. Upravo sve to i predstavlja fascinantno carstvo informacionih ekosistema.

U istoriji društva nasleđivanje pozicija je česta praksa. U mnogim kulturama, naslednici su automatski nasleđivali rođačke uloge, bilo da se radilo o pozicijama kralja, vođe plemena ili nekakvog bogatog zemljoposednika.

U savremenom svetu, nasleđivanje pozicija je i dalje prisutno, ali je izgleda ipak nešto manje zastupljeno nego u prošlosti. Opet, i dalje postoji mnogo primera u kojima naslednici imaju prednost u odnosu na druge kandidate za određene pozicije.

Jedan od takvih mogao bi delom da bude čak i Vladimir Putin, predsednik Rusije.

Retko ko uopšte ikada i čita programe političkih partija, uključujući često i one same koji ih pišu. Stoga se političari oslanjaju na druge pristupe kako bi svoje poruke preneli biračima na što jednostavniji i precizniji način. Neke od najčešćih tehnika komunikacije predstavljaju napadi na protivničke ideje, kao i upotreba tipičnih i prepoznatljivijih političkih lajtmotiva kako bi se posredno izneli svoji stavovi.

Kasting je proces odabira pravih ljudi za igranje specifičnih uloga. To je kritičan korak u filmskom procesu, jer izbor glumačke ekipe može da vine u nebesa ili da uništi film. Ali kasting nije važan samo u filmskoj industriji, već i u svakom drugom zajedničkom poduhvatu. Bilo da je to sportski ili poslovni tim, kao i društveni ili neki drugi pokret, prava ekipa je esencijalna za uspeh.

Neki bi čak rekli da su različiti pristupi kastingu upravo ono što na kraju i pravi razliku između drugačijih kultura, ideologija i društvenih uređenja. Po njima kasting je 90% uspeha produkcije, bilo da je filmska, poslovna, politička ili bilo koja druga.

Uslovljeni smo izgleda da poverujemo kako je srednja klasa odgovor na preku potrebu za stabilnošću i mobilnošću možda upravo najviše u ovim našim vremenima. Opet, drugi bi rekli da je srednje klase bilo oduvek, i da je pre nego mobilnost ili stabilnost mnogo više određuju zajedničke iluzije i zablude onih koji joj pripadaju, nasuprot izraženom pragmatizmu kako siromašnijih, tako i bogatijih društvenih slojeva.