Dana 10. januara 2024. godine uputio sam odgovornim osobama u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MARIJA DŽIVDŽANOVIĆ, IVANA RADULOVIĆ, MIROSLAV PETKOVIĆ) 2 novinarska pitanja, pozivajući se na važeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja:

Poštovani,

uz Novogodišnje pozdrave i želje

МИ­ЛИ­ВОЈ АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ

ОСМА БОЖЈА ЗАПОВЕСТ

 Пре­се­као га је про­до­ран звук зво­на на вра­ти­ма. Из ход­ни­ка се чу­је лу­па, не­што па­да. Зво­но, по­но­во.

Нај­бо­ље је да се не ја­вим, по­ми­слио је. Ни­сам код ку­ће. Он­да се тр­гао. Ма, шта си се ску­пио, при­го­во­рио је се­би. Неће рат да ти зво­ни

Devedesete su daleko iza nas, devedesete su daleko iza nas i tako pričamo već skoro trideset godina da je nešto iza nas, ali nije.

Nisu iza nas. Lupaju nam na vrata i ruše sve što mogu. Ruše aveti prošlosti koji ne žele nikada da  stanu, ruše i misle da  će rušenjem sve biti bolje, ali neće.

Srbija je zemlja, moja, naša, puna lepote i ponekad mi se čini da zaista nije poput savremenih Evropskih zemalja, gde je sve upeglano, lepo, mirno, čisto...sve je na note, ovde nije.

Gde god da odeš nekoga poznaješ, nekoga si voleo i još češće je ono od čega