... pet osnovnih tehnika.

Simples:

1. Nači treniranje uz pomoć sličica (tzv mentalno bubanje - posebno divna tehnika za početnike pošto je prosta i linearna: ključ je u zamišljanju jako detaljne slike the samog sebe u vrlo uspešnoj akciji. Tu su i saopouzdanje, odlučnost, samozadovoljstvo, energija, itd. Nismo samo mi urojeni u sve te goodies, nego ih širimo oko sebe. Tehnike ovog tipa su baš esencijalne za absolutne ubeđenosti i vere u sebe i svoje sposobnosti. Primer: zamislimo se u ambulanti, otišli da primimo vakcinu u rame, u potkošulji bez rukava, bicepsi 75cm obim, sve sa salom, tetovaža, ... ko bajkeri, smrknut izraz na preozbiljnom licu, otimamo uspavanoj medicinskoj sestri inekciju iz ruke i munjevito je sami sebi zabadamo u mišicu, pa praznimo ... Harlija Dejvidsona napolju nismo ni gasili.

2. NLP Swish, normalno, kao što mu i ime kaže - to je onaj zvuk što lopta od trojke u košarci pravi kako prolazi kroz koš bez dodirivanja obruča. 

Traparao ti, ne traparao, starost bila ona nakaza ili ne, dolazi ne pitajući.

Kupiš šporet, prođu godine i on ostari, sve se češće kvari, plaćaš popravke dok ne dostignu cenu novog šporeta i kupiš novi. Ista stvar je sa mnogo stvari koje svakodnevno upotrebljavamo.

Ali starost! Ne možeš kupiti novu mladost. Ma kako se dobro držao i izgledao u poznim godinama, česti su kvarovi organizma. Neki se uz lekarsku pomoć mogu popraviti ili bar ublažiti a nekima nema leka. Počneš da se prisećaš unazad do dečaštva i mladosti,  padne ti na pamet ovo ili ono što si

25. мај се најбоље славио у Северној Кореји, па код нас, југосоцијалиста, до неке тамо године. Северна Кореја је остала доследна, а ми смо издали. 

Црвени теписи и поњаве које се радосно вијоре, метузалем који више личи на корњачу са белом маршалском капом, умерена срећа ликова око њега, омладина која је месецима вежбала да би

Znate li onu dečiju pričicu (s poukom) o grupi ljudi koja sedi oko bogate trpeze i niko ne može jesti jer ne mogu da saviju ruke u laktovima, pa stoga ne mogu prineti hranu ustima? I sede gladni sve dok neko ne kaže:"Sa ispravljenim laktovima, ne možemo nahraniti sebe, ali možemo one kraj sebe". Posle toga su svi bili siti, sve što je bilo potrebno jeste pomisliti i na druge, ne biti sebičan, nahraniti drugog, a kad svi to urade oko trpeze više nema gladnih.

U želji da prevaziđem ovu post-prazničnu  depresiju, odlučio  sam da ponudim ovaj kraći prilog kao novogodišnju čestitku blogerima koji još imaju snage da čitaju nove postove. A i brojke su se složile (za detaljnije objašnjenje vidi dole).

Još od antičkih

1969.

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.

МОНИКА, СТИСНИ ЗУБЕ

Осећање да се мора издржати упркос бомбардовању те 1999. године стварало је осећај надмоћи над догађајима, онај специфичан ратни хумор у коме се духовитост смењује са горчином, а "вицкастост" укључује и неке друге, иначе непожељне теме. То је смех који проистиче из слободног односа према догађајима