Šta onih 1% sprema za nas 99%?

Internetom kruži scenario za koji je samo pitanje vremena kada će biti realizovan.

Ovo je verzija koju sam prilagodio našim (ne)prilikama:

Kola višegodišnjeg tolerisanja i promovisanja nasilja i netrpeljivosti, slomila su se jutros na djacima, nastavnicima i čuvaru osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u strogom centru prestonice Srbije.

Učenik VII razreda, dakle četrnaestogodišnjak, hladnokrvno je pobio i ranio toliko ljudskih bića pomoću očevog pištolja. Očigledno je da je imao ne samo slobodan pristup vatrenom oružju,

Veliki broj nevažećih listića i mali odziv glasača izazvali su politički zemljotres u Srbiji - jednoglasni su politički analitičari. Naopaka i zloćudna praksa kršenja Ustava i ostajanja u predsedničkoj fotelji po svaku cenu, na sreću je prekinuta bojkotom proteklih izbora.

Politička scena Srbije je dobro prodrmana, javnost je donekle samouverenija, a potresi u okviru glavnog krivca i najvećeg gubitnika - Demokratske stranke sve su intenzivniji. O tome svedoči i predlog formiranja PLAVE frakcije ove stranke:

Pre dve godine, moj dragi prijatelj i kolega, novinar Velimir Ilić, sa kojim sam imao čast da saradjujem u dnevnom listu "BORBA" i u TV produkciji "VIN", napisao je tekst o gradjevinskom radniku Nebojši Turoviću, nastradalom 29. avgusta 2018. na gradilištu u ulici Kneza MIloša u centru Beograda, na mestu gde se nekada

Američka TV mreža Si-En-En (CNN) prenela je 20. januara 2015. blog slavnog lingviste i intelektualca Noama Čomskog, u kojem je teroristički napad na redakciju satiričkog nedeljnika „Šarli Ebdo" nesrećno uporedio sa natovskim bombardovanjem Televizije Srbije, aprila 1999, pokazujući da mu ključne činjenice

Svako doba tokom sazrevanja ima i svoje omiljene filmske žanrove. Kao klinac veoma sam voleo da gledam vesterne. U medjuvremenu sam ih izgustirao, kao i filmove koji tematiziraju konc logore i holokaust. Prosto, došlo je do zasićenja.

Ipak, dobre trilere uvek sam mogao da gledam, od gimnazijskih dana pa sve do sada.

Zato

Kraj sudjenja generalu Ratku Mladiću pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine, kao i izrečena presuda - doživotna robija, logičan su i zasluženi epilog jedne sulude, neodgovorne i zločinačke politike oličene u režimu Slobodana Miloševića, od 1987. do 2000. godine.

Protokom vremena sve

Прошле године умро је књижевник Момо Капор, а јутрос књижевник Брана Црнчевић. И један и други су својим књигама, песмама, сатиричним причама, афоризмима, козеријама... утицали и на моју генерацију, из педесет и неке... А онда се десило нешто несхватљиво: два слободоумна, талентована и боемска духа сврстали су се уз брачни пар Милошевић

Nerazumni i neshvatljivi potez aktuelnog samodršca da se opet ide na tzv. vanredne parlamentarne izbore još jedan je porazni dokaz da srpska politička klasa NE ZNA i NE UME da vlada. Da nije sposobna da jednu državu na teritoriji Evrope (pre)uredi u pravnu tvorevinu i ekonomski prosperitetno društvo.

Pre svega zato što neće ili ne želi

Socijalističkoj Jugoslaviji i Titovoj epohi se što-šta može zameriti, ali su barem u jednoj činjenici nadmašili protekle 3 „patriotske" decenije: Brozov režim se ozbiljno bavio prosvećivanjem i obrazovanjem tzv. širokih narodnih masa.

Nasuprot tome, još od Miloševićevih mitinga na Ušću (1988.) i Gazimestanu (1989.), dakle 30 godina